Pesnički venac

I treba, srca kamenoga, Naučiti se na život sad...

kad zvezde zaplove, svud viđam ja oči ...

Ima jedan vetar koji kosu ne rastura I grane ne povija...

Vjerna i tiha zna još da čeka kada i ne misle na nju...

Setim se kako beše lep, nad vodama dubokim nekim...

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene...

potrebno mi je primirje između srca i sećanja...

Ljubav je sveta kad se skriva...

Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu...

Voliš li još noću ulice, kad bludnice i fenjeri stoje ...