Anabel Li

Posted On 6:43 am

U carstvo na žalu sinjega mora - 
pre mnogo leta to bi - 
življaše jednom devojka lepa 
po imenu Anabel Li; 
i samo jedno joj beše na umu 
da se volimo mi. 

U carstvu na žalu sinjega mora 
deca smo bili mi, 
al volesmo se više no iko 
ja i Anabel Li, 
ljubavlju s koje su patili žudno 
nebeski andjeli svi. 

I zato, u carstvu na morskome žalu, 
pradavno ovo se zbi 
poduhnu vetar noću sa neba, 
sledi mi Anabel Li 
i dodjoše od mene da je odnesu 
njezini rodjaci svi, 
u grob na morskome je spustiše žalu 
da večni sanak sni. 

Anđele zavist je morila što su 
tek upola srećni ko mi 
da! zato samo (kao što znaju 
u carstvu onome svi) 
poduhnu vetar sa neba i sledi 
i ubi mi Anabel Li. 

Al mi nadjačasmo ljubavlju one 
što stariji behu no mi - 
što mudriji behu no mi - 
i slabi su andjeli sve vasione 
i slabi su podvodni duhovi zli 
da ikad mi razdvoje dušu od duše 
prelepe Anabel Li 

Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči, 
snivam o Anabel Li 
kad zvezde zaplove, svud viđam ja oči 
prelepe Anabel Li 
po svu noć ja tako uz dragu počivam, 
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam, 
u grobu na žalu, tu ležimo mi, 
a more buči i vri.

Edgar Alan Po