Pesnički venac

Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči...

Ko će te sred lednih sati svetlim pogledom ogrejati...

Svet nestaje. Ti se ne pomeraš, Lepoto...

Iz jedne patnje, iz jednog bola, nužno Tvoj lik se lista po mojoj tamnoj vodi...

Koja je, ipak, matematika, a ja računam Tek sa dva ili tri zlatna broja Izvedena iz tvog imena...

ma jedna stvar koja se ne zaboravlja: Svet je golem a mi u njemu izgubljeni...

I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne...

Noći su plave, mekane ko voće I pune zvezda ko plitki bunari...

Mesta koja volimo ne možemo napustiti...

Već godinama znam da nestajemo zajedno...