Pesnički venac

Naziru se samo izgubljeni oblici Propalih brodova, oko kojih kruže Duše izginulih ratnika...

Čekaj me noćno na letnjem treperenju sunca, S kojim sam sam u pohode kasnome došao letu,...

Ne daj da odem veži me Stavi tu žicu žeženu Dugo mi dugo pakuješ Moju prazničnu košulju...

Pišem knigu u kojoj ćeš Imati svoі vrt i ružu ...

Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene...

Piši mi na zelenu adresu ljeta. Poljupci koje mi šalješ neka bude posljednje večernje novosti...

Tvoje su oči u meni zašle. Taj sjaj nije od ljudi. Svakoga jutra moje se lice sa tvojim očima budi...

I bio sam mrtav pijan I lud od radosti I ti živa pijana...

Nije ti bilo lako priviknuti se na mene, na dušu moju usamljenu i divlju, na ime moje koje svi izbegavaju...

Ne daj da se sa mojih usana Čuju reči koje ljubav mole...