Pesme i misli

Za neke noći divlje reke nemira bez grančice sećanja, bez daška mirisa bez glasa i dodira...

Veliki kosmos se obavio oko sićušne kutije koju smo uvezali tišinom u kojoj čuvamo mirišljave slogove za zvonke reči...

Biću blizu. A nećeš videti Crtež na pustinjskom vazduhu, I nećeš čuti vapaj biljke kojoj spaljuju ruke ...

Samo su dve reči dovoljne krvi dve kapljice da zarumene okeane da proključaju ludo,...

ne umem da pišem pesme, ali to dišem...

zagrljaj vreli slike otopi u prahu sete plešemo, lebdimo...

Sunce, hladno je. Povedi me, ljubice da putujemo tamo gde smo bili nekad Sunce, ti i ja....

Zbog tebe se pesma događa...

Zavetuješ Gospoda da nema suza...

Beše to na Zemlji koja se u zvezde vinula...