Reč

Posted On 7:30 am

Vukao je kamen u glavi
Noktima orao
Sopstveno grlo
Ludak je šaptao travi,
Prosuo reči po
ispucaloj zemlji
I gledao kako ti
pupoljci poezije
rose na suncu,

Zgažena reč je pukla,
Čuo se bol
A muk u grudima,
U crnoj rupi
pogurenog Kosmosa

Rasprsla se u ništa.
U beskonačno ničeg.

Od reči, lepe i svete,
Ostalo je ništa
Nikom…
Ni glasa,
ni traga
u kamenu,
u glavi.

Ludak ima recept za ništa. 

Od ništa da opet napravi reč
Onu iz koje sve cveta, buja, raste.

Tako je nastala ova pesma.
I ti stvorena, ljubavi.