Nebo

Posted On 11:18 am

U prvom dodiru našem Nebo je rođeno. Večno je koliko su i duše naše.

Beše to na Zemlji koja se u zvezde vinula ili na Nebu, niko to ne zna.
Da, baš na Nebu zadrhtalom,
raspaljenim željama međ javom i međ snom.
Na tom varljivom Nebu čija nas udaljena sunca omamljuju…

Ipak, hiljade i hiljade godina (zanemarljiv delić večnosti) neće biti dovoljno da iskažu onaj tren večnosti kad si me poljubila, kad sam te poljubio…
i zbog kog zavist mori anđele, tek upola srećne kao što bejasmo mi.

Neiskaziva svetlosti, gde me po ovom (našem) Nebu vodiš?

Preverovo ozračje