Pesma poslednjeg susreta

Posted On 6:57 pm

Hladila su mi se prsa mukla,
Ali moj korak beše lak.
Ja sam na ruku desnu navukla —
Rukavicu — za levu pak.

I stepenika, ko mnogo ima,
A ja sam znala — samo tri!
Jesenji šapat međ klenovima
Moli me: „Umri sa mnom i ti!

Obmanula me je sva od sene,
Promenljiva, sudbina zla.“
Ja odgovorih: „Dragi — i mene,
Isto. Umreću s tobom ja…“

Zadnjeg susreta pesme eto.
Na mračni dom pogledah taj.
U spavaćoj je tek sveća trepto
Ravnodušni i žuti sjaj.

Ana Ahmatova